Vodonik kao gorivo nikad bliži – i to iz otpada

Nema sumnje da su električna vozila budućnost, a vodonične ćelije nude velike mogućnosti  u ovom pogledu. Nažalost, vodonik je skup za proizvodnju i transport, ali firma PowerHouse Energy smatra da je odgovor na ovaj problem meža postrojenja “otpad-u-vodonik” (“waste to hydrogen”). Inovativne vizija ove kompanije je da proizvede vodonik iz otpada na mestima gde je on i potreban, dakle najbliže potrošačima.

U proteklih nekoliko godina PowerHouse Energy je u saradnji sa Univerzitetom u Česteru u Velikoj Britaniji dizajnirao i testirao svoj sistem “Distributed Modular Gasification” ili sistem distribuirane modularne gasifikacije u čijem srcu se nalazi G3 jedinica za gasifikaciju na ultra visokim temperaturama. Prema rečima kompanije, ove jedinice pokazale su se uspešnim u stvaranju sintetskog gasa (mešavine gasova) iz koje se može izvući 99,999% prisutnog vodonika pogodnog za upotrebu u vozilima.

U saradnji sa Peel Environmental, PowerHouse Energy je počela da identifikuje potencijalne lokacije za svoja postrojenja komercijalnih razmera. U početku, projekat će koristiti sintetski gas za generisanje električne energije, a time i prihoda. Međutim, kako ekonomija zasnovana na vodoniku počinje da raste, očekuje se da će ova postrojenja dobiti i jedinicu za konverziju i generisanje vodonika.

"Dizajnirali smo potpuno novu filozofiju “Distributed Modular Gasification" izjavio je Keith Allaun, izvršni direktor PowerHouse Energy. "Mi smo pioniri procesa “otpad-u-vodonik”. Ono što smo otkrili je da na temperaturama na kojima radimo, u našim postrojenjima smo u stanju da oslobodimo i dekarbonizujemo vodonik mnogo efikasnije, ekonomičnije i daleko prihvatljivije za životnu sredinu od bilo kog drugog mehanizma koji postoji danas.  Verujemo da smo postali ključ za otključavanje ekonomije zasnovane na vodoniku u budućnosti."

Vozila na vodonik su trenutno redak prizor na putevima. Vodeće naftne kompanije proizvode vodonik i imaju planove za izgradnju pumpi za vodonično gorivo, ali Allaun tvrdi da njihov proizvodni proces rezulutuje u 16 puta više CO2 nego onaj koji je razvila kompanija Powerhouse Energy. On takođe objašnjava da se veliki deo emisije CO2 odnosi na transport vodonika do krajnjih korisnika. U slučaju sistema distribuirane modularne gasifikacije, postrojenja za prozivodnjiu vodonika bila bi locirana na deponijama, tj. mnogo bliže potrošačima nego konvencionalna postrojenja za dobijanje ovog gasa.

Allaun dodaje "Ekonomija vodonika je jedina stvar koja me zanima. Ako razvijate ekonomiju zasnovanu na prirodnom gasu i metanu, za svaku tonu vodonika koju proizvedete, emitujete 16 tona CO2. Osnovna razlika u odnosu na ono što mi radimo je da će naše postrojenje zarađivati od prvog dana bez obzira da li prodajemo vodonik ili ne, jer se naš model zasniva  delom i na dobijanju energije iz spaljivanja otpada. Prodaja vodonika samo eksponencijalno povećava profit. Naknada za tretman otpada i proizvedena struja već čine naše postrojenje profitabilnim." U kratkom roku, sledeći korak za firmu je da razvije svoje prvo postrojenje komercijalnih razmera.

Kompanije članice udruženja SEPEN veruju da su inovacije jedan od glavnih odgovora u sistemu upravljanja otpadom u Srbiji i u svetu.

Izvor: PowerHouse Energy.